„Рамодна сербика“

„Рамодна сербика“

Координате: N: 4811163 E: 571351

 На локалитету “Шупљег камена” констатовано још једно налазиште чувене “Рамонда сербике”. Рамонда сербица је српска лепотица- Наталијина рамонда (Ramonda nathalie) необичан је цвет изузетне лепоте, а његова симболика важна је Србе из неколико разлога. Овај цвет познат је и као цвет феникс јер и кад увене и потпуно се осуши може да оживи ако се и мало залије. Стога живот овог необичног цвета има изузетну симболику у вези са Великим ратом и српском војском у њему – војском која је дословно васкрсла и иако измучена показала своју моћ и храброст у Великом рату.

Рамонду је први класификовао чувени природњак Јосиф Панчић 1874. године. Дао јој је име српска рамонда (Рамонда сербица). Биљка је прво уочио на Ртњу, а потом и у околини Ниша. Наш народ их зове и колачићи, а неодољиво подсећају на љубичице. Јаке су и издрљиве, преживеле су и ледено доба и опстале до дан-данас – расте на истоку Србије и на Kајмакчалану у Грчкој, чији је највиши врх Свети Илија, а на ком је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе уочи пробој Солунског фронта у Великом рату.

Цвет је назван по српској краљици Наталији. Ова биљка, надалеко позната по својој лепоти, добила је име по српској краљици Наталији. Реч је о супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волео да борави у у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увек је путовао и др Сава Петровић, дворски лекар. Он је био образован човек, волео је ботанику и дуге шетње. Једном приликом, шетајући се околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име Ramonda nissana – нишка рамонда, али јој то име није било суђено. Очаран краљичином лепотом, дворски лекар променио је цвету име у Наталијина рамонда. Биљку је тако открио доктор Сава Петровић 1884, али ју је у ботанику и литературу први увео Јосиф Панчић. Ова ретка биљка расте само у Србији, Македонији и Грчкој. Данас је ретка и угрожена врста, а у Србији и строго заштићена.

Народ је зове и васкршњим цветом јер и кад је осушена оживи, а цвета баш за Васкрс.