Манастир Свети Никола

Манастир Свети Никола

Координате-    N: 4809965 E: 570071

Почетак рада школе у Миљковцу везан је за манастир Светог Николе. Овај манастир имао је у читавом периоду турске власти, а посебно у IX веку све до ослобођења од Турака, велики културно – просветни значај, не само за Миљковац него и за сва села око Топоничке реке. Познато је да су многи наши манастири били у прошлости главни, ако не и једини, објекти и стожери описмењавања. У њима су се осим верских, стицала и друга основна знања. Преписивале су се и писале књиге кроз читав средњи век, па и кроз период петовековне турске окупације. Турци су, наравно, затварали и рушили манастире, претварали их у коњушнице и арсенале, али су они, махом илегално и полузванично, и даље егзистирали, посебно они мањи, у забаченим и врлетним крајевима, ван главних комуникација. Такав је, уосталом, био и манастир Свети Никола, смештен на граници миљковачког и велепољског атара. Поред једног или више села у оквиру турске организационе административне јединице тимаре налазио се и манастир Светог Николе, који је на свој земљишни посед плаћао дажбине. Комплекс са црквом Светог Николе налазио се око два километра источно од Миљковца, односно североисточно од средњовековног утврђења „Железник”. Сакрални објекат подигнут је крајем XIX века, са остацима зидова старије култне грађевине. У питању је мала црква правоугаоне основе, подигнута на месту ранијег култног објекта који је био знатно већих димензија. Поред већ местимично сачуваних делова зидова старијег сакралног објекта, у источном делу црквеног комплекса налази се делимично откривена већа подрумска просторија која је свакако припадала сада порушеном манастирском конаку. На овом средњовековном локалитету се, поред остатака веће култне грађевине, налазе и трагови пратећих економских објеката у кругу манастирског простора. Читав овај комплекс проглашен је 1983. године за народно културно благо и заштићен је као споменик.

Манастир је 1498. године имао два калуђера – Јосифа и Јакова, а манастирско имање и две воденице које су радиле целе године. По попису из 1516. године манастир је имао само једног калуђера -Манасија. Постоји податак да је 1510. године у овом манастиру писана црквена књига минеј. На последњем листу минеја за месец новембар, који се налази у Народној библиотеци у Софији, у повезу зелених корица, омотаних кожом, српском рецензијом црквенословенског језика стоји записано:

 

Списа се ва љето 7 августа 7.017, или .. 1510. ва области нишевској у манастиру Железнику, храм иже во свјатих отца нашего архијереја и чудотворца Николаја, и ва то љето погуб Михна влашки војвода Бољаре: Грешни-списа Давид гријешни.

 

У попису из 1564. године манастир је заведен као „манастир Свети Никола из Железника”. Железник је стари порушени град у атару Миљковца, на десној обали Топонице. Те године у манастиру су били настањени калуђери Сава и Никанор. За сагледавање живота народа око Ниша значајни су подаци о свештеницима и свештеничким синовима који су били трајно настањени по селима. То су уједно и подаци о писменим и образованим људима који су имали неоспоран утицај на народ. Свештенички позив био је најчешће наследан па су свештеници, по манастирима или код својих кућа, учили писмености своју децу да би им оставили парохију или манастирско добро као извор прихода. Иако нема података потребних за сагледавање континуитета живљења манастира у периоду турског ропства, нема сумње да је и он, окупљајући своје вернике, делио њихову и њиховог села судбину, преживљавао тешке историјске догађаје, ратове и пустошења, био рушен и обнављан и тако се одржавао у свом битисању до ослобођења. При окупљању око манастира певале су се народне песме, писале жалбе против турског насиља и варварства, маштало се о слободи.

О старости и угледу манастира недвосмислено говоре турски пописи из XV и XVI века. Први попис из 1498. године бележи га као значајну дажбинску јединицу
чија два калуђера доносе приход од 328 акчи. Непуне две деценије касније
у манастиру живи само један калуђер а приход је 50 акчи. У четвртој и петој деценији XVI века манастир је ојачао опет има два калуђера и приход од 915 акчи. Године 1578. припада имању Санџак Бега, са приходом од 249 акчи. Доцније његова судбина није позната. Једно је сигурно, у време народног устанка из 1835 и 1841. године у борби против турског освајача, он није остао по страни. У тој старој цркви 1884.године, Милићевић је видео добро очуване ликове светаца. Манастир Св.Николе у подножју Средњевековног града Железника, усправио се на бранику наше вере и духовности. Заједно чине недељиву целину од које је нераздвојиво и рановизантијско утврђење Градиште.