Крављанска јама- Церјанска пећина

Крављанска јама- Церјанска пећина

Координате: N: 4811498 E: 574589

Током седамдесетих година су биле актуелне идеје о туристичком уређењу пећине. Релативно узан улаз је проширен минирањем, а нанос у ниском улазном делу је ископан. Међутим, ова активна понорска пећина никада није постала предмет туристичких посета. Наредних година, воде које пониру у пећину су однеле дрвене греде постављене да служе као мостови, а нанос који је вода нанела је улазни део поново претворио у низак и мокар канал пролазан једино пузањем. Сматрана потпуно истраженом, пећина је ретко посећивана све до јесени 1995., када је екипа АСАК-а посетила њене удаљене делове и открила наставак главног канала. У јулу 1996., током летње истраживачке акције пећина је изнова измерена, заједно са већином новоткривених канала. Температура воде у Церјанској пећини је, како кажу спелеолози, увек константна, и износи 12 степени. Пећина је под заштитом државе од 1955 године. Завод за заштиту споменика природе, 1998 године, прогласио је природним добром прве категорије.

Церјанска пећина се налази близу села Церје, 15 км од Ниша. Улаз у пећину, на надморској висини од 515 м, представља понор речице Провалије, која поново извире на Крављанском врелу, 2800 м северозападно, на надморској висини од 310 м. Опит бојења извршен током седамдесетих је потврдио везу понора и врела. У исто доба, неуспешни покушај пророњавања Крављанског врела је заустављен због проблема са опремом на дубини од 15 м. Од тада није било спелеоронилачких покушаја да се повежу Крављанско врело и Церјанска пећина.Према резултатима истраживања из 1996., Крављанско врело је удаљено 400 м од сифона којима се пећина завршава, а 34 м испод њих.

На падинама брда изнад врела се налази 123 м дубока “Јама изнад Крављанског врела”, на надморској висини од 450 м. На Нову годину 1996. АСАК је поново истражио и снимио јаму, прецизније одређујући њен положај. Снажно ваздушно струјање из сипара на дну јаме указује на присуство пространог канала у наставку јаме – највероватније повезаног са Церјанском пећином. Мерења претходних истраживача су показивала да се јама налази тачно изнад Саломне дворане, која се налазила на крају до тада измереног дела пећине. Претпостављало се да сипар у дну јаме одговара декаметарским блоковима који чине зидове и таваницу саломне дворане.

Пећински накит чудесне лепоте стваран стрпљивом руком природе два и по милиона година, бескрајни ходници кроз које теку ледене понорнице, подземне дворане висине солитера само су нека богатства Церјанске пећине. Истраживања овог природног богатста почела су још седамдесетих година прошлог века. Спелолози Завода за заштиту природе открили су 2014. године тачну дужину Церјанке, али и многе друге канале. Један од њих је и канал који води до Крављанске јаме.

Након недавног истраживања којим је доказано да су Церјанска пећина и Крављанска јама спојене, почетком јула 2017. године су спелеолози први пут прошли целом дужином тунела који их спаја. Осим тога, 12 спелеолога је прешло и целу дужину пећине, која има нешто више од 7 км и тиме је друга најдужа у Србији.