ОШ „Лела Поповић”

ОШ „Лела Поповић”

Координате:  4808549 E: 569229

     Oсновна школа „ЛелаПоповић” ушушкана је у срце малог планинског села Миљковац које се налази на средини троугла Ниш -Алексинац – Сокобања. На већим географским картама наше земље тешко се може регистровати Миљковац. Међутим, у оним мањим, локалним и топографским картама, може се наћи ситним словима обележено насеље које од памтивека носи овај назив. Недалеко од овог села у манастиру Светог Николе, који је на граници миљковачког и велепољског атара, отворена је пре 185 година основна школа црквено – манастирског типа. Њен оснивач био је учитељ Марко Поповић из Давидовца, један од организатора и вођа буна и устанака за ослобођење поробљених српских крајева од турског ропства. „Он пословаше”, како бележи његов некролог, „сабљом и пером, тим најмоћнијим оружјем у данашњем веку.” Велике заслуге припадају оснивачу школе, учитељу Марку Поповићу, а речи хвале немогуће је не упутити и свим учитељима и наставницима, настављачима његове мисионарске делатности. Још од самог оснивања школа је била жариште просвете и расадник писмености, не само за Миљковац, него и за читав низ села и насеља која су гравитирала према Миљковцу. По киши и снегу, окомитим козјим стазама и житком моравском блату, ка њој су се пробијали и у њој срицали прва слова и прве реченице дечаци и девојчице из Церја, Велепоља, Паљине, Берчинца, Палиграца, Топонице, Доње и Горње Трнаве и других ближих села, у односу на која је Миљковац заузимао централни положај. Ова школа је под најтежим и најсуровијим условима турске окупације била једна мала културно – просветна оаза. Околна миљковачка села била су свим својим бићем окренута својој матици, примајући из ње подстицаје за организовање елементарног описмењавања. Можда су та дивљина, планинска врлет и комуникативна удаљеност били један од разлога да се баш овде, на самој српско-турској граници, на тромеђи између подручја Ниша, Алексинца и Сокобањеотвори једна таква школа основне писмености и просвете, за коју су турске власти морале знати, али су сматрале да не прелази потребе оквира цркве. Међутим, та школа је већ у првим данима свог постојања захваљујући своме учитељу будила успавани дух и враћала веру народу. Свака просветарска активност била је уједно и нова варница која ће разбуктати успламтелу идеју о мисионарској делатности образовања и васпитања. Миљковачка манастирска школа изнедрила је много учених, угледних, поштених, вредних људи. И данас, са несмањеним ентузијазмом сваке године дочекује и испраћа у живот по једну генерацију.

 

Наша школа је стара два века и још увек ђаке чека!

Основна школа „Лела Поповић” у Миљковцу припада нишкој општини Црвени крст. Представља матичну школу за четири подручна одељења четвороразредних основних школа у насељима Паљина, Велепоље, Палиграце и Кравље. Од центра Ниша удаљена је 18 кm и са градом је повезана добрим асфалтним путем. Такође је добром путном мрежом повезана и са осталим насељима тј. својим подручним одељењима. Организована је као самостална установа за остваривање циљева и задатака обавезног основног образовања и васпитања, са својством правног лица и уписана је у судски регистар под бројем 260 од 1972. године. Решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја број 022-05-12/2012-07 од 05.04.2013. године верификован је рад школе, тј. утврђено је да школа испуњава све прописане услове за рад.

Школи припада истакнуто место у вршењу просветне и културне мисије у овом крају, а и шире. Школа се, такође, може похвалити и

својом 185 година дугом историјом и традицијом, као и завидном позицијом у нашем образовно-васпитном систему.

Зграда матичне школе изграђена је средствима ђачких родитеља и тадашњих месних власти и представља јединствен објекат градње за тај период. У склопу школе налазе се и две амбијенталне учионице амфитеатарског типа, јединствене на подручју Школске управе Ниш.

Од школске 2012/2013. године школа реализије програм основног образовања одраслих. Од новембра 2014. године настава за одрасле изводи се и у издвојеном одељењу у Казнено-поправном заводу у Нишу и школа је посебно поносна на чињеницу да је по томе прва у Србији.